Kako se razvija mozak mog deteta?

Da li su deca po rođenju samo „prazna ploča“ (tabula rasa)? Ako je to istina, onda je celokupni razvoj posledica učenja i iskustva, što podrazumeva da stimulativnim vežbama možemo lako i jednostavno da unapredimo i ubrzamo razvoj kod dece.

Naravno, ne smemo zaboraviti da postoje i određene sposobnosti koje su i urođene kod dece, koje predstavljaju i određeni biološki proces sazrevanja mozga… Ali kada dečji razvoj posmatramo kao rezultat interakcije i bioloških i sredinskih, tj. iskustvenih činilaca, onda to podrazumeva jedan veoma kompleksan razvoj mentalnih i ličnih sposobnosti dece. Pošto je razvoj kod dece kompleksan, od velikog značaja je utvrditi tačno u kom uzrastu je najproduktivnije početi sa dodatnom stimulacijom razvoja mentalnih potencijala.

3-5 godina

Već od treće pa sve do  pete godine života počinje „stadijum inicijative“ kod dece. Brzo napredovanje govora i drugih sposbnosti deteta omogućavaju preduzimanje akcija s ciljem istraživanja i osvajanja sveta oko sebe. Ukoliko se inicijativa i entuzijazam deteta stalno koče, prigušuju ili čak kažnjavaju, dete razvija osećaj malodušnosti, beznađa i krivice. Takozvani „stadijum inicijative“ nas upozorava da je nastupilo pravo vreme da se posvetimo razvoju mentalnih i ličnih sposobnosti kod dece. Deca tog uzrasta su vrlo radoznala i treba ih usmeravati, prepoznati njihove potencijale, talente, interesovanja. U ovoj fazi takođe počinju da se formiraju radne navike koje su ključne za dalji razvoj.

Ova faza odrastanja je veoma značajna, jer deca počinju da se susreću sa svojim vršnjacima u predškolskim ustanovama. U takvim okolnostima deca stvaraju predispozicije da intenzivno razvijaju socijalnu i emocionalnu inteligenciju. Iako je ovo veoma bitan stadijum odrastanja, može se reći da predstavlja samo značajnu uvertiru za fazu koja sledi, a to je takozvani „stadijum marljivosti“.

6-12 godina

„Stadijum marljivosti“ nastupa od šeste i traje sve do dvanaeste godine života. U tom periodu dete se uključuje u elementarne školske aktivnosti i zato se ovaj period odlikuje težnjom za uspehom u školi i među vršnjacima. Delimičan ili potpuni neuspeh u školi, neuspešnost u odvajanju od porodice ili neprihvaćenost od strane vršnjaka vode osećanju manje vrednosti. To znači da je ova faza od ključnog značaja za početak razvoja samopouzdanja i samopoštovanja kod dece. Ovaj stadijum traje veoma dugo i predstavlja čvrstu platformu za naredni period života koji se odnosi na „fazu formiranja identiteta“ koja počinje u trinaestoj godini.

Od 13. godine

„Stadijum formiranja identiteta“ karkteriše osamostaljivanje, razvoj sopstvenog sistema vrednosti i uspešan izbor životnih ciljeva u kasnoj adolescenciji, što je od  izuzetnog značaja za osećaj čvrstog, stabilnog identiteta i samopouzdanja.

Na osnovu analize pomenutih stadijuma, period odrastanja između četvrte i četrnaeste godine se samatra najproduktivnijim periodom za razvoj mentalnih sposobnosti, deca tada imaju najviše potencijala da  postanu samosvesna i odgovorna i poboljšaju kvalitet svog života. Takođe, to je uzrast kada su deca u stanju da na jednostavan način kroz igru i specijalan edukativni program mogu znatno da  povećavaju svoj intelektualni kapacitet i svoju emocionalnu inteligenciju, stvarajući na taj način bolji svet oko sebe.

Ostavite komentar


%d bloggers like this: