Vežba za jačanje samopouzdanja kod deteta

Većina ljudi pogrešno shvata samopouzdanje kao osećaj moći, kao nešto što je gotovo nemoguće promeniti… Međutim, samopouzdanje treba shvatiti kao osećaj prihvatanja sebe kao ličnosti bez osećaja da nismo dovoljno dobri.

Upravo ovakvo shvatanje nam govori da je moguće korigovati svoju nesigurnost, sumnje u svoje sposobnosti, promeniti negativne misli o sebi uopšte. Mi kao ljudska bića imamo sposobnost da budemo svesni sebe i da procenjujemo sopstvene vrednosti, zato je bitno od ranog detinjstva jačati samopouzdanje i graditi ga kroz sve životne faze.

Razmislite, da li ste nekada bili nezadovoljni samim sobom, često u nekim stresnim situacijama pomislimo da smo nedovoljno dobri, glupi, beskorisni, bezvredni, neprivlačni, nevoljeni… Takođe nedostatak samopouzdanja može da se ogleda u nervozi prilikom komunikacije ili u situacijama kada dete baš najbolje ne uspeva da razume o čemu nastavnik priča. U takvim situacijama dete automatski snižava svoje vrednosti, pomisli da je glupo i tu se budi strah i stid da zatraži pomoć ili dodatno objašnjenje… Osobe sa niskim samopouzdanjem sebe okrivljuju, samokritične su, ako im neko i uputi nekakav kompliment, oni će to shvatiti kao deo slučajnih i srećnih okolnosti, a ne kao njihovu ličnu sposobnost.

Kako biste izbegli ovaj “moderni” problem tzv. “nisko samopouzdanje”, pogledajte u daljem tekstu na koji način možete najlakše uticati pozitivno na svoje samopouzdanje i tako poboljšati kvalitet svog života.

Postoji nekoliko jednostavnih vežbi kojima se jača samopouzdanje, prvo i osnovno je da pokušate da se fokusirate na svoje pozitivne strane. Zadatak promene fokusa na pozitivno vrednovanje sebe se sastoji u tome da osoba jednostavno treba da nabroji i zapiše sve svoje dobre osobine.

Drugi zadatak možemo definisati kao “pisanje dnevnika svojih pozitivnih osobina”, osoba treba da nastavi da “dopunjuje tj. vodi dnevnik” svojih pozitivnih osobina kako bi se takvo ponašanje dodatno utvrdilo. Obično osobe sa niskim samopouzdanjem za ovakvu vežbu pomisle da nemaju šta da napišu ili se stide, osećaju anksiozno, neprijatno. Ipak, njihov zadatak je da ukoliko se pojave negativne misli o sebi, pokušaju da im ne dozvole da ih preplave i da uvek imaju na umu da se usmeravaju samo na pozitivne aspekte sebe. Pritom treba pisati sve svoje pozitivne osobine koje osobi padnu na pamet, nema ograničenja na dve ili tri. Ukoliko osoba ne može da odredi šta je to pozitivno kod nje može pitati druge, prijatelje, rodbinu.  Takođe, treba paziti da se pozitivni aspekti ne umanjuju rečenicama  ,,to nije ništa posebno“ ili ,,nije vredno pisanja“. Dakle, sve je bitno i opisivati do detalja pozitivne osobine isto kao što su uobičajeno opisivane negativne. Nikako ne dozvoliti da se osobine iz dnevnika zaborave i nestanu iz sećanja.

Kada se završi proces pisanja, potrebno je često prelistavati i čitati dnevnik kako bi se pamćenje pozitivnih osobina učvrstilo.

Ostavite komentar


%d bloggers like this: